Entuzijazam nam je preko potreban
Prošle nedelje nas je napustio direktor Ljuba. Setićete se da smo u septembru 2017. godine, mesec dana, protestovali i svojom upornošću, zajedništvom i solidarnošću uspeli da ostvarimo dva od tri zahteva Saveta roditelja OŠ Svetozar Miletić. Uspeli smo u tome da kolektiv međusobom bira direktora/direktorku, uspeli smo da u tome da nema osvete i sankcija prema nastavnicima ali nismo uspeli da sačuvamo Ljubu i vratimo ga u školu. To nije uspeo ni sud dve godine kasnije kada je presudio da je smena direktora Miroljuba Mosurovića bila nezakonita. Od 2017. nikada više njegova noga nije kročila u školu. Sada ostaje legenda o direktoru koga su pokušali da zaštite roditelji i koji je svoj život posvetio školi.
Vest o smrti
Vest o smrti se brzo proširila. Veze među roditeljima su brzo uspostavljene. Mi koji smo se znali razmenili smo poruke, izjavili saučešće kolektivu škole i porodici. Neki od bivših đaka škole su istog dana otišli i ostavili cvet na kapiji škole. Mnogi mediji su izvestili o tome da je Ljuba umro. I to je postala vest. Globalna.
Sve ovo pokazuje koliko je emocija bilo vezano za ovog čoveka. Čoveka koji je bio vredan, radan, posvećen, okrenut pre svega deci i njihovim potrebama. Slava mu!
O.Š. Svetozar Miletić
Osnovna škola Svetozar Miletić nalazi se u centru Zemuna u staroj prelepoj zgradi u kojoj je bila i prva škola u ovom delu Srbije. Škola je pre dolaska Ljube na njeno čelo bila veoma zapuštena. Dolaskom Ljube počinje njena renesansa. Zahvaljujući upornosti, dobrom radu nastavnog kadra, nagradama i pre svega jasnoj Ljubinoj viziji, škola je uspela da obezbedi sredstva i proširi svoje kapacitete. Sređene su podrumske prostorije, sređeneo je potkrovlje, proširene mogućnosti za upis dece. Ova škola je stalno trpela pritisak velikog broja roditelja koji su želeli da svoju decu u nju upišu. Krasio ju je entuzijazam. Entuzijazam direktora Ljube koji se dalje prenosio na sve nastavice i nastavnike, decu i roditelje.
Komemoracija
Na komemoraciji u školi se tek videlo koliko je emocija ostalo zatvoreno u svakom poijedincu i pojedinki u kolektivu posle nezakonite smene 2017. godine. Svi smo plakali iznenađujući i same sebe. Sadašnja direktorka je jedva uspela da od silnih emocija izgovori nekoliko važnih rečenica o tome šta je Ljuba značio za školu i koliko joj je žao što u školu nije dolazio. Smenjivali su se koleginice i kolege sećajući se svega što je Ljuba za njih značio i pre svega šta je za školu uradio. Ono što je bila nit koja je svako obraćanje povezivala bila je ENTUZIJAZAM Ljube i njegova spremnost da ako treba pomogne školi od čišćenja, farbanja, renoviranja, pa do sastanaka, đaka, nagrada i pre svega okrenutosti škole DECI. Deci koju je veoma voleo i koja su to prepoznavala.
I šta sad?
U istoj nedelji, sadašnja Vlada donosi potpuno nepotrebnu odluku da pre vremena završi školsku godinu. Odluku kojom se pokazuje slabost sistema. Prosveta je potpuno na kolenima posle masakra u školi Vladislav Ribnikar i to svi u ovoj zemlji vide. Ova odluka je dodatno razbesnela sve, đake, nastavnike i roditelje.
Nama ostaje sećanje na Ljubinu karijeru koja je nasilno, nezakonito i bespotrebno prekinuta. Ta karijera treba da bude putokaz kako prosveta i obrazovanje mogu da se unaprede i vrate svoje zasluženo i izuzetno važno mesto u društvu. Čarobna reč je ENTUZIJAZAM. Ako ne stvorimo ponovo atmosferu u kojoj se takav angažman ceni i poštuje nema nikakve šanse da se obrazovanje unapredi.
Ljuba nam je dao putokaz. Pokazao je da je moguće. Na nama je da se pobrinemo da ga sledimo. Taj putokaz svoju snagu crpi iz reči ENTUZIJAZAM. Materijalno nikada ne može biti dovoljno motivišuće. Bez unutrašnje motivacije, entuzijazma i posvećenosti rada sa decom propusti sistema će se svesti na najmanju moguću meru. Naravno ulaganje i organizovanje obrazovanja moraju dramatično da se promene i bez te promene naša Srbija će ostati siromašna zemlja bez ikakve perspektive. Ljuba bi reakao: “ajmo zasucimo rukave”.
