10 principa

Svaki posao može da se prikaže i deset tačaka, pa samim tim i izborna kampanja. Koristimo uvek pravilo K.I.S.S. (Keep it short and simple).

Skupština u decembru?

Skoro održavanje Skupštine stranke postaje izvesno. Uskoro ćemo znati nešto više, a naročito kakva će biti izborna pravila tj. način na koji ćemo mi članovi i članice DS birati novo rukovodstvo.  Na žalost, kratki rokovi ostavljaju malo prostora za pravu kampanju, što je očigledno i cilj, a ja mislim da to nije dobro.  Pokušaću da kroz 10 principa maga izbornih kampanja Žaka Segele (Jacques Segela), preuzetih iz knjige “Izborna vrtoglavica“ , provučem kako bi izgledala idealna unutarstranačka kampanja nekog/e kandidata/kinje.

10 principa Žaka Segele

1. Glasa se za čoveka, a ne za partiju 
   Ovaj princip više važi za izborne kampanje ali može se delimično primeniti i na unutarstanačke izbore. Hoćemo da glasamo za osobu, a ne za neko grupisanje (frakcijašenje). Hoćemo da glasamo ZA, a ne protiv. Ta osoba mora predstavljati  naše snove i očekivanja o stranci kakvu želimo da vidimo u budućnosti. E sad problem je kako ćemo uspostaviti dvosmernu komunikaciju, mi članovi sa potencijalnim kandidatima/kinjama.
2. Glasa se za ideju, a ne za ideologiju
   Treba nam ideja, treba nam vizija. Kako izgleda stranka u sledećih 4 godine? Mi smo levičarska stranka, ili bi bar trebalo takva da budemo. Da li ima prostora za određene nove ideje koje bi kao birači odobrili ili ne. Kako doći do utakmice ideja? Ja bih voleo da čujem viziju, poduprtu listom aktivnosti za realizaciju iste, a ne samo puko nabrajanje lepih želja. 
3. Glasa se za budućnost ,a ne za prošlost
   Koga još interesuje šta je sve obećavano pre skoro 5 godina. Tada smo ih birali za posao koji su neki bolje, neki lošije uradili. Sutra je novi dan i većinu od nas zanima samo šta sutrašnji dan donosi. Naravno nećemo zaboraviti šta je ko prikazao od sposobnosti i kakav mu je kredibilitet. Mene, recimo zanima, kada  ćemo se presabrati i krenuti na teren u razgovor sa biračima (vojvođani/ke več krenuli). Kada će naši predstavnici početi da koriste internet i sve moderne načine komunikacije?
4. Glasa se za spektakl, a ne banalnost
   U unutarstranačkoj kampanji nema spektakla ali zato nemojte nikada zaboraviti spektakl u izbornoj kampanji. Ljudi vole pozornicu, igru i radost. Svaki izbori u sebi imaju veliku dozu dramaturgije.
5. Glasa se za sebe, a ne kandidata
   Kažu neki da izbori više nisu politička, već psihološka bitka. Svako od nas, sa pravom, očekuje odgovore na svoja lična pitanja. Ja hoću stranku levice, koja poštuje i reaguje na kršenje ljudskih prava, koja podstiče učešće u odlučivanju, koja je aktivna i prisutna na terenu, koja brine o životnoj sredini, koja je etična i moralna, koja svojim delovanjem pokazuje brigu i ljubav prema ljudima, koja brine o obrazovanju…. Za To ću glasati!
6. Glasa se za istinu, a ne za laž
   Mala smo mi zemlja. Sve se na kraju sazna. Uz internet jako, jako brzo. Nema laži, nema prevare. I ko je kupovao i koliko patika u Delta sportu i za koliko para, ko je sa kim sedeo na kafi … ko je u kom hotelu bio… ljudi imaju potrebu da pričaju i prenose. Biti istinit apsolutno je pravilo. Zato je važno da dobijamo odgovore na postavljena pitanja. Jedno od njih, može biti i zašto nije bilo sednica predsedništva skoro dve godine?
7. Glasa se za sudbinu, a ne običnost
   Naš glas je uvek tiket nade, jer svako od nas želi da izabere nešto izuzetno. Svi sanjamo o boljoj i lepšoj budućnosti, za stranku, sebe, svoju decu, decu naše dece. Ali taj san mora postati konkretan. Mora imati čvrste grancije za obećanja koja se daju.
8. Glasa se za vrednost, a ne za funkciju
   Mene zanimaju vrednosti za koje će se kandidati/kinje boriti , zalagati u telima u koje budu izabrani. Ne interesuje me pozicija za koju se kandiduju. Hoću da znam šta će oni tamo da rade i kako će reagovati ako stvari krenu pogrešnim smerom.  Da li je plan B ako ne dobijemo dovoljnu podršku na izborima, pravljenje koalicije sa „light“ radikalima?
9. Glasa se za aktivno, a ne za pasivno
   Niko nikada nije dobio kampanju, a da je nije uradio. Izbori se ne dobijaju, izbori se uzimaju! Stoga hoću aktivizam kandidata/kinja. Neću izbore aklamacijom,jer će to biti put u propast popločan dobrim namerama.
10. Glasa se za pobednika, a ne za luzera
    Važna je želja. Važna je energija. Pobednik je onaj koji više želi pobedu.. ako nema takmičenja nema ni energije. Ko ima više snage, bolje ideje, veći oreol pobednika dobija trku. Kako doći do energije ako samo Predsednik može predlagati kandidate/kinje?

Sve u svemu jako puno posla je pred nama I puno odgovornosti prema onima koji će se prihvatiti kandidatura.