7 nemačkih uslova – Vidljiva volja

Ove nedelje sam bio pozvan na KZN poslanika CDU/CSU poslaničke grupe (oni kažu frakcije)  iz nemačkog Bundestaga (parlament) koji su bili u poseti Beogradu. Verovatno znate da za razliku od nekih drugih država EU nemačka Vlada mora da traži saglasnost parlamenta (Bundestaga) oko svakog poteza koji može da utiče na proširenje EU. Takav im je Zakon. Tako da se još septembra 2012 javno pojavilo 7 uslova najjače poslaničke grupe CDU/CSU koji su uslov da bi Nemački parlament dao dozvolu za otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije u EU iliti kolokvijalno nazvanog dobijanje datuma. Ova delegacija je posetila pre Beograda i Prištinu da bi se od njih dobila informacije o njihovim stavovima. Ovu delegaciju su činili  poslanici Bundestaga Andreas Šokenhof, Peter Bejer i Roderih Kizeveter, poslanik i izvestilac za Srbiju u Komitetu za evropske poslove Bundestaga Johan Vadepul, kao i spoljnopolitički savetnik frakcije CDU/CSU u nemačkom parlamentu Hans-Joahim Falenski. U starom dobrom konzervativnom maniru u delagaciji nije bilo ni jedne žene :(.

preuzeto sa www.novosti.rs

I ako je bilo mnogo priloga i tekstova u medijima mislim da je važno da se njihove pisane preporuke koje su nam podeljene integralno prenesu.

Ono što je meni bilo važno je da su oni svesni da administracija u Prištini može da zateže stvari ali da će oni dati podršku Srbiji ukoliko vide da je ona spremna na kompromis. Važna je izgovorena rečenica : “Znamo da za ocenu napora u dijalogu sa Kosovom centralnu ulogu igra i ponašanje Prištine i stoga vršimo uticaj i na Prištinu i imamo određena očekivanja i od Prištine. To znači da ne možemo zameriti Srbiji ako ona bude spremna na komprimis, a Kosovo ne”

Ono što sam zaboravio da pitam i ljut sam na sebe je da li i koliko ovgodišnji izbori u Nemačkoj mogu da utiču na mišljenje poslaničkog kluba CDU/CSU a samim tim i dobijanje datuma? Nadam se da će biti prilike da ih neko drugi pita ovo važno pitanje jer po istraživanjima čak 80 % Nemaca neće ni da čuje o proširenju EU.

Sledi integralni tekst koji nam je podeljen na samoj KZN.

19. mart 2013. Beograd

Očekivanja koja se stavljaju pred Srbiju kako bi bili započeti pregovori o pridruživanju EU

Trenutno stanje u kome se nalazi realizacija

Napomena:

CDU/CSU frakcija u Bundestagu odlučiće o početku pregovora o pridruživanju na osnovu toga do koje mere je ispunjeno sedam očekivanja koja su predstavljena 13. septembra 2012. u Beogradu i koliko je održivo sprovođenje reformi i dogovora.

Trenutno po našem saznanju situacija izgleda ovako:

1. Potpuno ispunjenje i sprovođenje akcionog plana dogovorenog sa EU s posebnim osvrtom na nastavak i sprovođenje započete reforme pravosuđa.

Oblast poštovanja principa pravne države je od izuzetnog značaja za pridruživanje EU i nedostatak napretka u toj oblasti može imati uticaja ne samo na proces EU integracija već i na demokratizaciju i ekonomski oporavak zemlje. Stoga je reforma pravosuđa od suštinskog značaja za eventualno otvaranje pregovora o pridruživanju (poglavlje 23 i 24). Po našoj proceni postoji jasna volja da se sprovede sveobuhvatna reforma pravosuđa. Vlada je razradila strategiju reforme pravosuđa koja obuhvata celokupan pravosudni sistem Srbije kao i strategiju borbe protiv korupcije. Izgleda da je mnogo zakonskih izmena usvojeno u hitnom postupku bez dovoljnog uključivanja svih na koje se te izmene odnose; kvalitet zakonodavnog postupka ne sme biti ugrožen zbog brzog usvajanja zakona.

Neophodno je uložiti dalje napore u celokupnoj oblasti pravosuđa u šta spada i njihovo uspešno sprovođenje.

2. Vidljiv napredak u oblasti otkrivanja i gonjenja počinilaca paljenja Ambasade Nemačke u februaru 2008.

Po našim saznanjima uhapšen je jedan ili dvojica počinilaca. Do danas, međutim, nije otkriveno ko stoji iza tog napada i nije podignuta optužnica. Stoga, više od pet godina nakon napada na Ambasadu Nemačke značajni uslovi nisu ispunjeni, kako sa stanovišta obaveza Srbije po međunarodnom pravu tako i sa stanovišta poštovanja principa pravne države u skladu sa standardima EU.

3. Jasni signali da će se nastaviti sa pomirenjem u regionu, ne treba da bude novih interpretacija istorije kao, na primer, u vezi sa genocidom u Srebrenici.

Po našim saznanjima od kada je došlo do promene vlasti aktivno se radi na ostvarenju kontakata sa susedima i nastavljeno je ulaganje napora u negovanje dobrosusedskih odnosa, za šta se zalagala prethodna Vlada. Posebno treba naglasiti susret predsednika Nikolića sa predsednicom Kosova gospođom Jahjaga.

Ako se nastavi taj pozitivan razvoj, naša očekivanja u toj oblasti bi bila ispunjena. (Srebrenica i BiH zaboravljeni. opaska MĐ)

4. Potpuno sprovođenje dosadašnjih rezultata u procesu dijaloga između Beograda i Prištine i dogovor o nastavku dijaloga ne samo o već predviđenim temama energija i telekomunikacije.

Politički dijalog, pod vođstvom visoke predstavnice gospođe Ešton, doneo je značajan napredak, ali do sada nije doveo do potpunog sprovođenja svih dogovora. Integrisano upravljanje granicama na severu Kosova zbog ponovnih blokada i dalje nije održivo. Po našim saznanjima dogovori o korišćenju kosovskih tablica/dokumenata od strane kosovskih Srba na severu tek treba da budu sprovedeni. Veoma pozitivan je dogovor o slanju oficira za vezu u kancelarije u predstavništvima EU u Beogradu i Prištini, ali taj dogovor ne mora još da se sprovodi. Teme energija i telekomunikacije i dalje su nerešene.

Neophodno je sprovesti dalje korake. To važi za održivo sprovođenje dosadašnjih sporazuma (posebno za prihvatanje dogovora oko integrisanog upravljanja granicama od strane Srba na severu Kosova) kao i za postizanje dogovora oko telekomunikacija i energije.

5. Početak kontinuiranog uklanjanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i u upravi na severu Kosova kao i u oblasti njenog finansiranja.

O pitanju uklanjanja paralelnih struktura i dalje se pregovara.

Neophodni su konkretni dogovori o uklanjanju srpskih paralelnih struktura, koje bi prihvatilo i srpsko stanovništvo na severu Kosova, kao i početak njihovog sprovođenja – posebno u sektoru bezbednosti, u pravosuđu i administraciji kao i transparentnost finansijskih davanja iz Srbije.

6. Kontinuiran uticaj Beograda na Srbe na severu Kosova u cilju ostvarenja aktivne saradnje sa snagama Euleks i KFOR i promene svesti.

Euleks je, po našim saznanjima, više puta blokiran, posebno kada su Srbi na severu Kosova mislili da se u vozilima Euleksa nalaze kosovski carinici koji je trebalo da obavljaju svoje zadatke u skladu sa propisima integrisanog upravljanja granicama. Osim toga, zabrinjavajućim smatramo i slučajeve eksplozija koji su se proteklih meseci dogodili u Mitrovici (oko 20) i koji do sada nisu rasvetljeni.

Potrebni su dalji napori Beograda da utiče na Srbe na severu Kosova kako bi prihvatili Euleks, da bi trajno bila uspostavljena sloboda kretanja Euleksa i da bi sarađivali sa Euleksom u istragama bombaških napada.

7.  Jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom sa perspektivom da Srbija i Kosovo kao punopravne države članice u smislu ugovora EU budu u stanju da nezavisno i zajedno ispunjavaju svoja prava i obaveze; ta perspektiva mora između Srbije i Kosova da bude dogovorena kao ugovorni sporazum (na primer u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima) i mora da zaživi pre završetka pregovora o pridruživanju.

Redovni sastanci premijera Dačić i Tači predstavljaju značajne korake u pravom pravcu za normalizaciju odnosa; susret između predsednika Nikolića i gospođe Jahjaga predstavlja još jedan ohrabrujući potez. Poslednje mišljenje gospodina Dačića objavljeno u NIN‐u (7.3.2013.) spada takođe u takve poteze. Ipak, do sada nismo videli nijednu jasnu izjavu nekog političara u kojoj bi bila izražena jasna volja za regulisanjem odnosa.

Ispunjenje očekivanja navedenog u tački 7 je nezaobilazni preduslov za saglasnost CDU/CSU frakcije u Bundestagu za početak pregovora o pridruživanju!

Trebalo bi da obe strane budu u mogućnosti da pronađu načina da pre početka pregovora o pridruživanju pokažu jasno vidljivu volju da za vreme pregovora o pridruživanju ostvare pravno obavezujuću normalizaciju odnosa.

„Vidljiva volja“ mogla bi biti pokazana tako što bi se dva predsednika ili dvojica premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno pred kamerama da obe Vlade žele za vreme pregovora o pridruživanju Srbije da na pravno obavezujući način regulišu gore opisanu normalizaciju odnosa.