Poklon – vreme darivanja

Tekst objavljen u dnevnom listu Danas Vreme darivanja i integriteta kao i na blogu Centra modernih veština 

Bliži se Nova Godina i period darivanja i poklona. Bombardovaće nas reklamama i člancima u novinama o savršenim poklonima. Uvek sam se pitao šta je zapravo poklon? Pa hajde da probam i sâm da ga definišem. Poklon možemo shvatiti kao darivanje, izraz pažnje iz iskrene želje da obradujemo onoga koga volimo ili kome se zbog nečega zahvaljujemo. Ključne reči bile bi darivanje, radost, tajna, dobre želje i energija. U poslovnom svetu i u nekim drugim kulturama poklon se definiše drugačije. Nekada razmena poklona postane vest, pa u medijima pratimo šta su neki važni ili poznati ljudi poklanjali nekim drugim važnim ili poznatim ljudima.

Ovde želim da pišem o drugačijoj vrsti poklona. Nekada takve poklone nazivamo i korupcijom, a takvo darivanje koruptivnim ponašanjem. Koliko puta ste se uputili lekaru ili nekom državnom službeniku noseći čokoladu, kafu ili…? Uvek se setim anegdote o lekaru koji nije voleo alkohol i koji je sav dobijeni viski menjao u samoposluzi, u dogovoru sa šefom radnje, za namirnice. Mesecima je živeo tako. Podaci iz nekih istraživanja pokazuju da većina lekara smatra sasvim normalnim da od pacijenta dobiju bombonjeru, kafu ili flašu pića, jer po njihovom tumačenju to nije mito već znak pažnje. Neću se ovde baviti lekarima, već našim navikama da dajemo „poklone“ verujući da ćemo tako u životu bolje proći i da ćemo biti tretirani onako kako pravila službe to inače već predviđaju.

Poslednjih godinu dana i više borba protiv korupcije jedna je od prioritetnih tema u društvu. Ona je poduprta i odlukom Vlade Republike Srbije o „nultoj toleranciji“ na korupciju. Dosta toga je urađeno, započeti su sudski procesi na osnovu prijava Saveta za borbu protiv visoke korupcije o dvadeset četiri sporne privatizacije, hapšeni su ljudi za koje se sumnja ili se sumnjalo da su zloupotrebili položaj, usvojena je nova strategija o borbi protiv korupcije, bolje smo pozicionirani na globalnoj skali percepcije korupcije… Podaci iz istraživanja govore da se korupcija smanjila. Upaljen je reflektor, i sada je teško podmititi nekoga tek tako, jer je strah veći, a i tema deluje nekako važnije. Ali ostaje veliki deo toga da se tek uradi, a to je tzv. sistemska borba protiv korupcije, na šta je ukazao i Izveštaj o napretku Evropske komisije.

Poslednjih meseci bavio sam se Planovima integriteta u opštinama i gradovima Srbije. Sve opštine i gradovi, kao i sve druge javne institucije (oko 4.500), bili su dužni da do 31. marta 2013. usvoje svoje planove Integriteta. Nažalost, samo 53% opština i gradova poštovalo je zakon i to uradilo. Pitate se sigurno šta je sad Plan integriteta  i kakve to veze ima s korupcijom, poklonima, Novom godinom? Plan integriteta jedna je od preventivnih antikorupcijskih mera. To je dokument koji nastaje kao rezultat samoprocene izloženosti lokalne samouprave rizicima pojave i razvoja korupcije, kao i izloženosti etički i profesionalno neprihvatljivim postupcima zaposlenih. Njega su opštine i gradovi pravili s ciljem da ojačaju svoj integritet, koji podrazumeva individualnu čestitost, profesionalizam, etičnost… kao i način postupanja u skladu s moralnim vrednostima. Jačanje integriteta opština ili gradova smanjuje rizik da se javna ovlašćenja koriste suprotno svrsi zbog koje su ustanovljena, što poboljšava kvalitet rada institucije, i samim tim povećava poverenje javnosti u njen rad.

Planovi integriteta koje su opštine i gradovi usvojili bavili su se određenim oblastima: Upravljanje institucijom, Upravljanje javnim finansijama, Bezbednost, Javne nabavke, Upravljanje kadrovima, Etika i lični integritet, Građevinsko-urbanistički poslovi, Inspekcijski poslovi, Imovinsko-pravni i stambeni poslovi, sufinansiranje projekata…  Pitate se kakve sad to ima veze s poklonima? U Planovima integriteta u oblasti etike i lične odgovornosti jedna od antikorupcijskih mera su i pokloni.Poznato je da je za funkcionere primanje poklona zakonski uređeno. Budući da smo mi društvo naviklo na davanje sitnih poklona, koje posmatramo kao znak pažnje, a koji se u nekim drugim društvima tretiraju kao pokloni, što i jesu ‒ potrebno je izraditi Pravilnik o poklonima. Iako je 90% poklona koje zaposleni u opštini dobijaju simbolične novčane vrednosti (kafa, čokolada, bombonjera, flaša pića), potrebno je definisati šta mi u našoj opštini smatramo poklonom a šta pažnjom. Koji je to novčani iznos vrednosti poklona preko koga se oni evidentiraju, kako se evidentiraju, koji se sve elementi i podaci evidentiraju, kao i najvažnije pitanje ‒ šta se radi na kraju s njim. Što se tiče poslednjeg pitanja, moj predlog su dobrotvorne aukcijske prodaje evidentiranih poklona.

Zato se nemojte iznenaditi ako uskoro na nekoj opštinskoj dobrotvornoj aukciji ugledate baš svoj evidentirani poklon. Imaćete priliku da ga otkupite, i tako pomognete onima kojima je pomoć  preko potrebna.