Ako se ne boriš, onda ne postojiš!

Pre dve nedelje bio sam učesnik konferencije “Sledeći održive sociekonomske i političke promene u BiH i Jugoistočnoj Evropi”  U Sarajevu, koju su organizovali Evropski forum za demokratiju i solidarnost, Laburistička stranka iz Velike Britanije i SDP BiH. To je bila jedna od onih sadržajnih konferencija na kojoj se može čuti mnogo toga novog i korisnog. Vrlo živa debata dodatno je bila podstaknuta pobedom Sirize u Grčkoj. Tema konferencije je bila Bosna i Hercegovina i podrška stranka PES i njihovih fondacija što bržoj konsolidaciji SDP BiH koja je izgubila opšte izbore oktobra 2014. godine.

Socijaldemokratske stranke u Evropi danas

Čitava konferencija je pokazala želju socijaldemokratskih stranaka članica PES da se uhvate u koštac i odgovore na izazove koji im današnji politički kontekst nameće. Posle dugo godina vladavine narodnjačkih stranaka u EU svi osećaju da opet dolazi vreme da SD stranke preuzmu odgovornost i pokušaju da pruže drugačije odgovore i pravac u kom će se zemlje članice kao i EU kretati. Sve to je danas na “dalekom štapu” što bi rekli naši stariji, jer je danas u celom svetu prisutan demokratski deficit i zamor od pozicioniranih stranaka. To otvara prostor za različite pokrete i kolicije koji zauzimaju politički prostor koji je pre svega pripadao klasičnoj levici. Ključno pitanje je da li SD stranke imaju snage, ideja i “vremena” da vrate poverenje građanki i građana? Tu se, bar u krugovima koji promišljaju načine za promenu rada,uvek pominje povratak starim vrednostima, bliži kontakt sa građankama/nima, NVO i raznim pokretima.

pes.eu

SD stranke u regionu

Socijaldemokratske stranke u regionu su takođe posebna priča. U odnosu na pre nekoliko godina gde su SDP BiH, SDP Hrvatske, SD Slovenije i DS bile na vlasti danas to više nije slučaj osim u Hrvatskoj, a i to verovatno još vrlo kratko. Izbori su pokazali da stranke ne uživaju dovoljnu podršku birača i da nisu ispunile očekivanja koja su građanke i građani pred njih postavile. Takođe nad sve stranke se nadvila opasnost da budu optužene za sve loše što se u ovim državama dešava.
Sve ovo bi trebalo da rezultira promenom načina rada i ponovnom borbom. U suprotnom desiće se ono što se dešava i u celom svetu, a to je da će neko zauzeti ostavljeni politički prostor. U slučaju zemalja Zapadnog Balkana to na žalost može biti radikalna desnica koja će imati populističke odgovore na pre svega ekonomske probleme sa kojima se građani ovih zemalja suočavaju i koketirajući ponovo sa nacionalizmom. Da li imamo snage da se izborimo sa ovim izazovima?

Borba

Tkom konferencije ostale su da mi odzvanjaju dve rečenice “Realnost se stvara” i “if you don’t fight you don’t exist”. Obe govore da mi moramo raditi u zadatim uslovima. Nema neke druge realnosti koju će neko drugi stvoriti pa će nam u njoj biti lakše. To znači da moramo zasukati rukave i nastaviti borbu menjajući sve ono što nije bilo dobro u stranci, kadrovima, temama i praktičnim politikama. Krajnje je vreme da se dozovemo pameti i usmerimo svoje aktivnosti na zagovaranju interesa rada i znanja, kao i povezivanjem sa njihovim pokretima u NVO i političkim pokretima.  Ne smemo više samo pristajati na real politiku, jer onda nećemo biti u prilici ni da je sprovodimo. Bićemo pomereni sa scene od strane nekih drugih koji deluju odmornije, sa svežim idejama i novim ljudima ali bez čvrste kohezije i iskustva.

Ljudska prava

SD stranke su uvek bile borkinje i braniteljke ljudskih prava. Ono što se danas dešava  je da nam većinski konzervativna EU nudi rangiranje ljudskih prava, u kome se bez milosti žrtvuju osnovna ekonomska i  socijalna prava, a relativizuju i lična pa čak i politčka prava, da bi se spasili različiti interesi. Poslednja izjava komesara Hana o situaciji sa medijima u Srbiji  je najbolji dokaz za to. Videćemo kako će i pregovori sa Grčkom biti nastavljeni.

Društvena jednakost i pravda mogu se danas graditi samo na nedeljivosti svih ljudskih prava – ekonmskih, socijalnih, političkih i ličnih.

Zaključak

I ako je ovih dana moderno pričati o Syrizi i njenom programu,  SD stranke ne mogu biti preslikana Syriza. One moraju da se vrate izvornim vrednostima demokratije, slobode, ljudskih prava, solidarnosti i pravde; Da nađu ključni odgovor demokratskog predstavljanja i učešća građana/ki u donošenju odluka; Da u ekonomiji nađu odgovore na recesiju i nezaposlenost, a da to nije štednja; Da ponude proaktivan odgovor na pitanje kakvu EU one žele; Da pokušaju da zaustave raslojavanje koje je svakim danom sve veće; Da stvore jednake mogućnosti i ravnopravnost za sve u društvu; Da ponude viziju inkluzivnog i održivog razvoja;

Sve to možemo samo ako se i sami unutar sebe demokratizujemo. Moramo otvoriti svoje stranačke kancelarije i sastanke i čuti suprotno mišljenje i kritike, okupiti “glasove sa ulica”, uvesti mehanizme za više direktnog učešća članova/ica u odlučivanju stranke i upotrebu savremenih tehnologija za više demokratije, napraviti dogovor o promeni načina rukovođenja i  pokazati da smo spremni da radimo za opšte dobro ne misleći samo na ličnu korist, sledeće izbore  i kako ćemo na njima proći.

Građani/ke moraju ponovo osetiti da ih socijaldemokrate zastupaju i obezbeđuju da se njihov glas čuje.