Beč – grad kulture

Pre dve godine smo odlučili da za svaki prolećni raspust isplaniramo odlazak u neku od evropskih metropola. Ovoga puta izbor je pao na Beč. U Beču sam bio mnogo puta do sada ali nikada turistički. Osim SudBahnhof – a koji sam dobrano upoznao ’90 – tih godina bio sam i na jednoj konferenciji kada smo imali dva sata vremena da malo obiđemo epicentar grada.

Put

Iz Beograda je lako stići do Beča, jer je jedina tačka gde se možete zaglaviti granični prelaz Horgoš. Od Beograda do Beča sve vreme je auto put tako da lagano, ukoliko ne izgubite mnogo vremena na granici, do Beča možete stići za 5-5.30h. Ovih dana zbog brojnih migranata provere na granici traju malo duže tako da budite strpljivi. U Mađarskoj se od 1.1.2015. godine promenila politika naplate vinjeta za autoputeve i magistralne puteve.  Uvedene su okružne vinjete tako da ako krećete put Segedina potrebna vam je ta regionalna vinjeta. Prvi put sam doživeo da mi nisu dali nalepnicu već smo morali da čuvamo račun kojim se potvrđuje da smo platili vinjetu. Dosta je sve neorganizovano, tako da i oko vinjeta imajte strpljenja. Nemojte kupovati vinjete na našem graničnom prelazu, što je moguće, jer su iz nekog razloga dosta skuplje. Najsnažniji utisak na mene tokom puta su ostavili vetroparkovi koji se protežu na nekoliko mesta od Budimpešte do Beča.

Smeštaj

S obzirom na nove trendove u turizmu mogu reći da smo se gotovo navikli da na ovakva kratka putovanja idemo tražeći smestaj preko Airbnb -a.  Za nas četvro to je mnogo jeftinije, a i komfornije, jer su stanovi po običaju veći od hotelskih soba. Ovoga puta samo našli sladak apartman u širem centru Beča u mirnoj ulici Steingasse. Lep stan u prizemlju stare zgrade iz austrougarskog vremena relativno blizu  linije U3 U-Bahn-a i sa prodavnicama hrane koje su blizu na Rennweg-u. Domaćica je sve u stanu pripremila tako da je bilo pravo zadovoljstvo boraviti u njemu. Svidelo mi se što je i frižider napunila najosnovnijim potrepštinama, kao i sitnicama iz lične higijene koje su mogle biti zaboravljene.

Centar grada

Ovoga puta za razliku od odlaska u Pariz nismo napravili precizan plan šta sve moramo da obiđemo. S obzirom da smo bili smešteni blizu parka Belvedere logično je bilo da krenemo od njega i dvorca. Već sada je to prekrasan park, koji siguran sam u to u kasnije proleće i leto izgleda potpuno čarobno. Podsetiću da je ove godine zima bila duga pa je cvetanje biljaka bilo malo pomereno. Kada smo obišli park spustili smo smo se duž Rennweg ka centru. Na početku Rennweg-a se nalazi ogroman spomenik Crvenoj armiji. Šetajući Ringom došli smo do prekrasne zgrade Opere. Ono što me je potpuno oduševilo u Beču, je da su koncerti klasične muzike jedna od najvažnijih turističkih ponuda. Na svakom ćošku vas čekaju prodavci karata u kostitmima iz doba klasike i baroka.  Od Opere smo se spustili do Stefansplatz – a gde smo uživali u katedrali i celom trgu. Decojke su imale naravno svoje uporišne tačke šta treba u Beču videti tako da je odlazak u Starbucks bio neminovan.

Obišli smo centralne uličice i zatim otišli u Sisi muzej.  Devojčice su bile oduševljene izloženim eksponatima. O životu kraljice Sisi smo već dosta toga znali kada smo bili na Krfu i obišli njen letnjikiovac Ahilion. Vožnja fijakerom je nešto što u Beču ne smete propustiti. To vam je kao da odete u Veneciju ili Amsterdam i ne pogledate grad sa reke. Pogled na Beč iz fijakera daje potpuno drugačiji utisak. Videćete kuće u kojima je Mocart svirao, prvu kafanu, prvi kafe, prvu školu, najvažnije institucije… Posle podne smo obišle prekrasni Karlsplatz  gde smo kao i drugi sedeli na travi i uživali u zvonjavi crkve. Nakon toga smo otišli u Kuću muzike, koju svima, koji u Beč idu sa decom, toplo preporučujem, jer je za decojke ona bila potpuni hit. Kroz 5 spratova kuće prolazite od fenomena nastajanja zvuka pa sve do prilike da dirigujete orkestrom ( za decojke je to bio utisak čitavog putovanja). Na kraju dana  smo se šetali po Hofburgu, posetili muzej leptira i gledali finiš porodičnog maratona koji se održava u predvečerje Bečkog maratona.

Schonbrunn

S obzirom da je taj dan bio Maraton odlučili smo da dan provedemo u parku Schonburnn koji je uvršten u UNESCO -vu svetsku kuturnu baštinu. Prvo smo prošetali duž Rennweg do Karlsplatza gde smo uhvatili podzemnu železnicu U4 i za desetak minuta bili u Shonbrunn – u. Metro je bio prepun takmičara, jer je tamo bio start maratona. Prvi zadatak nam je bio Wiena Zoo. To je jedan od najlepših zooloških vrtova u ovom delu Evrope, a pri tom je i najstariji. Fenomenalno je što odmah vidite raspored kada se koja životinja hrani tako da znate kako da organizujete posetu. Ovo je prvi Zoo u kom se rodila beba Panda u veštačkim uslovima. Osim mnogobrojnih životinja i prelepog ambijenta utisak na mene je ostavila i Tirolska kuća kao dodatni način promocije turizma i etno života u Ausriji.

Nakon šetnje parkom, igri u lavirintu popeli smo se na brdo odakle se pruža fenomenalan pogled. U parku smo sreli i slovenačku grupu Marayaa koja je snimala spot za svoj nastup na Euro song-u . Kraj dan je bio rezrvisan za muzej Tehnike koji obavezno treba pogledati.

Prater

Krenuli smo od stana peške ka gradskom parku. Tu smo prolazeći svratili i u predivnu Rusku crkvu. Bio je drugi dan Uskrsa pa je sve bilo svečano.  Malo smo se muvali po Stadt parku razgledali kako deca iz vrtića uživaju, učenici iz neke škole u blizini rade fizičko, mame šetaju bebe… Odatle smo krenuli ka nezaboravnom delu tj. kući hundertwasser. Radi se o mestu koje morate posetiti, jer ostavlja bez daha. Nakon toga smo otišli u čuveni bečki park Prater. Obišli smo ga da bi zatim otišli u čuveni luno park. I ako je bio ponedeljak bilo je dosta otvorenih i zabavnih sadržaja. Deca su naprosto kao i u svakom parku zabave uživala. Nakon mućkanja i prevrtanja došlo je vreme za ručak. Vratili smo se do Stadt parka i otišli na rebarca. Porcija kao iz snova za sve gurmane. Popodne je bilo rezervisano za odlazak rođacima van Beča.

Španska škola jahanja

Neki od nas su jedva dočekali jutro. Ustajanje je bilo ekspresno. Svemu tome razlog je bio odlazak u Špansku školu jahanja. Jedna od najvećih atrakcija Beča omogućava da pored posete njihovim nastupima gledate i trening. Ko nije bio na nekon treningu jahanja nisam siguran da će ga ova dva sata impresionirati i ispuniti mu očekivanja. Tamara je bez daha gledala sve što su jahači/ce radili/e upijajući pokrete. Trening je organizovan tako da u 5 ciklusa izlazi po 5 konja koji treniraju oko 20 minuta. Jahači i jedna jahačica se smenjuju i uvežbavaju korake za nastup. U pozadini se čuje Štrausova muzika i sve je tako lepo. Muzika i konji. Ništa lepše.

Nakon toga smo iskoristili prekrasan sunčan dan da prošetamo po Ring-u, Trg Marije Terezije i dva velika muzeja sa obe strane spomenika, istorijski i prirodnjački. Prelepa gradska kuća koja je već počela pripreme za Eurosong. Univerzitet koji slavi 650 godina od osnivanja i dalje šetnja po centru. Ručak je bio planiran u restoranu kod FritzMulera gde se Bečke šnicle prave već 130 godina na isti način. Taj poslednji dan smo iskoristili da uži centar grada u potpunosti obiđemo. Na kraju smo se vratili u Belvedere da odmorimo nogice i uživamo u zalasku sunca sa pogledom na Beč.

Zaključak

Bio je ovo prekrasan raspust. Mnogo lepih stvari smo videli. Uživali u kulturi i muzici. Ono što je preporuka je da se uvek ide u udobnoj obući. Na nogicama nekih dokazano je da starke to nisu :(. U vezi sa parkiranjem automobila savet je da kola ostavite u garažama koje su na obodu centra grada i nude uslugu jeftinog dnevnog parkiranja negde oko 3.5€. Za naše uslove u Beču je sve skupo, tako da se spremite da su ulaznice za kulturna dešavanja dosta visoke ali da se svaki cent isplati. Verujem da ćemo uskoro ponovo put Beča, jer je ostalo još mnogo, mnogo toga da se vidi.

P.S. Pomozite i sebi i meni (vi ćete uštedeti 10 odsto prilikom sledeće rezervacije) i koristite sledeći link pri rezervaciji preko Bookinga vaše sledeće destinacije za putovanje. Hvala.