Durmitor za početnike

Dugo vremena sam izbegavao da pišem o Žabljaku i Durmitoru, jer sam tamo proveo suviše mnogo vremena za jedan ili dva posta, a pretenciozno bi bilo da samo pišem o ovoj divnoj planini.  Ovoga leta nekoliko prijatelja/ica mi se obratilo sa molbom da im preporučim šta treba da se vidi na proputovanju preko Durmitora. Mnogi od vas, sada kada je izgrađen novi put ka Šavniku,koriste tu trasu za odlazak na more. Stoga evo malog delića iskustva koji želim da podelim, a naravno ostajem otvoren za sve koji žele dodatne informacije.

Sedlena greda

Odkud ja na Durmitoru?

Još od osnovne škole se susrećem sa pitanjem odakle ja na Žabljaku/Durmitoru? U to vreme bilo je logično da imate babu i dedu na selu i da kod njih provodite veći deo raspusta. Mnogima nikako nije bilo jasno kako to da često idem baš na Durmitor, a da nemam korene ni na Žabljaku, a ni u Crnoj Gori. Za ovih svojih 45 godina mislim da jedino leta ’92 – ge nisam bar malo boravio tamo. Za boravak na Durmitoru me vezuju mnogobrojne anegdote tako da je i naš boravak tamo sticaj jedne priče koja datira iz davne 1938. godine.

Moja pokojna baka Bule i deda Vladimir su spadali u progresivni deo beogradske mladeži pre rata. Baka je bila jedna od prvih skijašica zajedno sa Olgom Dedijer, a deda se još pre rata takmičio u raznim sportovima. Priča kaže da su te 1938. godine oni peške stigli na Žabljak. Putovali su nekako do Pljevalja, a dalje većinom pešice. Čim su stigli zaljubili su se u planinski masiv koji i danas mnoge ostavlja bez daha. Smeštaj su našli kod domaćina u kućama koje se i danas nalaze na Petrovoj strani iznad sada zatovorenog hotela “Durmitor”. Spavali su u senu iznad štale. Kada sam porastao, na pomen ove priče, uvek sam se sa bakom šalio da to mora da je bio neki neverovatno dobar sex čim se ona odlučila da se nakon 25 godina od tada započne izgradnju kuće na Durmitoru. 1966. godine moja mama i tetka, dve beogradske šmizle, prodaju svoje vespe koje su vozile i od tih para se kupuje plac i kreće u gradnju male brvnare. Evo sledeće godine će biti 50 godina od početka gradnje kuće. Eto tako je sve počelo i traje do današnjih dana.

Dobri Do

1 dan

Ukoliko ostajete samo jedan dan tj. na proputovanju ste ka moru postoji nekoliko obaveznih markirnih tačaka koje morate obići. Za jedan dan ne može mnogo toga da se vidi ali ono što sigurno možete je da obiđete Crno jezero i ukoliko vas i vreme posluži da se u njemu okupate. Šetnja oko Crnog jezera traje oko 2h i spada u meni veoma drage šetnje. Mesto gde u proleće pukne Čelina, Titova pećina i Nikolina stolica su mesta gde se treba malo zadržati. Ovu šetnju mi obično praktikujemo prvog dana kada stignemo kao mali trening i razmrdavanje. Što se kupanja tiče važno je da ponesete peškir i suv kostim sa sobom, jer vetar često zna da duva pa nije baš prijatno mokar stajati na obali. Pored šetnje nije loše iznajmiti i čamac na vesla i provozati se po jezeru. U Avgustu je poslednjih desetak godina voda niska tako da se prekine veza između malog i velikog jezera. Tada vožnja čamcem nije toliko atraktivna. Pored ovoga od dodatnog sadržaja postoji i Avanturistički park gde takođe možete provesti neko vreme. Na žalost jedini restoran koji je bio na jezeru “Katun” je izgoreo, tako da od ručka na samom Crnom jezeru nema ništa.  Trenutno se bije bitka da se tamo ne sagradi neko ruglo koje će uništiti čitav eko sistem i ugroziti vodosnabdevanje.

Crno jezero

Za popodne predlažem odlazak na Ćurevac i upoznavanje sa najlepšim kanjonom Evrope, kanjonom reke Tare. Do Ćurevca se stiže asfaltnim putem tako što se krene iz centra Žabljaka smerom ka Pljevljima i posle dvesta metara skrene na levo. Postoji tabla za restoran “Momčilov grad”. Dalje sve putem idete pravo kuda vas put vodi. Postoji jedna raskrsnica na suprotnom brdu od Žabljaka nekih 500-600 m od kada skrenete, na kom se put račva. Tu ćete držati desno. Kada se spustite u Dugu poljanu nastavljate dalje pravo i na raskrsnici gde je opet obeležen “Momčilov grad” držite desnu stranu (ne skrećete levo). Posle nekih par kilomentara nailazite na ispust sa desne strane gde možete ostaviti kola. Odatle vas markirana staza vodi do Ćurevca. Potrebno vam je nekih 30-45 minuta blagog penjanja. Kada se popnete gore, iznad sela Tepca, imaćete božanstveni pogled na kanjon i plnine u Bosni.

3 dana

Ukoliko ste odvojili produženi vikend i ostajete tri dana moj vam je predlog da obavezno vidite mesta koja sam već naveo: Ćurevac i Crno jezero. Jedan dan bih vam predložio da potrošite na obilazak Crnog, Zminjeg i Barnog jezera. Sami napravite raspored mada je zbog kupanja najbolje da idete prvo na Barno, pa na Zminje i na kraju da popodne provedete na Crnom jezeru.

šumska jagoda

Drugi dan savetujem odlazak na Jablan jezero i to tako što ćete kolima ići za “Momčilov grad” gde možete po povratku i ručati, a onda kada ste već na toj strani planine obići i Ćurevac. Kada dođete do Momčilovog Grada tu ostavite kola i spustite se naniže ka raskrsnici na glavnom putu. Pređete put i tu ćete videti udolinu koja čitavom dužinom ide ka Crvenoj gredi (na desno) Spustite se u nju i hvatate njenu levu stranu pazeći da ne gubite visinu. Posle šume naići ćete na stare katune i nakon penjanja jedinim ozbiljnim usponom dolazite na put kojim su nekada seljaci vukli seno za Bosaču. Tim putem idete i izlazite na prostrane livade prepune cveća i borovnica. Uskoro ćete naići i na markiranu stazu koja će vas odvesti do Jablan jezera ispod Crvene grede.

Treći dan predlažem penjanje na Savin kuk. To možete delom izvesti i sebi olakšati žičarom ukoliko radi (7€) i onda vam ostaje poslednja trećina uspona da se popnete i napijete vode sa Savinog izvora (ukoliko nije presušio). To je najlakši način da odozgo stknete predstavu o durmitorskom masivu i vrhovima kao i da kažete da ste osvojili bar jedan od mnogobrojnih vrhova Durmitora.

Masiv Durmitora sa Međeda

5dana

Za vaš prvi boravak od 5 dana kojim želite da upoznate Durmitor predlažem da napravite raspored tako da kombinujete da dva puta idete na duže planinarske ture, a tri dana da provedete na kraćim. Osim mesta koja sam naveo u prethodnom delu (3 dana) moj vam je savet da drugi dan idete na Crvenu gredu i Jablan jezero, ali peške, da biste stekli kondiciju. To je nekih 3h penjanja u jednom smeru, a uspon nije prenaporan. Treći dan  malo odmorite pa obiđite Ćurevac i još nešto, Četvrti dan možete ići na Kružni put oko Međeda gde se možete a i ne morate popeti na Međed. Na Međed se vredi popeti, jer je odatle jedinstven pogled na Crno jezero i Žabljačku zaravan. Ukoliko se osećate spremni peti dan bi mogli da idete na Škrčka Jezera da upoznate i drugu stranu Durmitora. Umesto Škrčkih jezera možete ići na Ledenu pećinu, Prutaš, … Namerno ostavljam Bobotov Kuk za neki drugi put, jer sam gotovo siguran da ćete se kao i mnogi drugi vraćati ovoj planini.

Jablan jezero

Bobotov Kuk

Za one koji ipak žele da osvoje već pri prvom boravku Bobotov Kuk evo nekoliko informacija. Do Bobota se može stići sa Žabljačke ali i sa Pivske strane. U oba slučaja vas čekaju ozbiljni poslednji usponi do podnožja samog vrha. Penjanje sa Žabljačke strane traje 4-5h i spada u napornije planinarske ture. Zato ipak predlažem penjanje sa druge strane Durmitora odakle imate dva pravca blaži, a duži sa Sedlene grede oko 3.30h i kraći, a naporniji iz Dobrog Dola (2.30-3h). Samo penjanje na vrh predstavlja jednu od atraktivnijih deonica sa stalnim pogledom na provaliju iznad Škrčkih jezera. Sajle koje su postavljene vam omogućavaju da se lakše i sigurnije krećete. Na vrhu se ne zadržavajte predugo jer je frekvencija ljudi tokom leta velika a na samom vrhu je malo mesta.

Pogled sa Međeda na Crno jezero

Nekoliko saveta za planinarenje

Što se tiče planinarenja najvažnije je da imate dobre cipele. Sandale, papuče, platnene patike ne dolaze u obzir. Naravno srešćete u planini često neodgovorne koji sa neadekvatnom obućom idu u planinu ali to je rizično. Durmitor je ipak divlja planina, a Gorska služba spasavanja gotovo da ne postoji. Za ture koje sam naveo za 1 i 3 dana možete ići u patikama samo gledajte da im đon nije izlizan. Za planinarske ture potrebne su vam planinarske cipele duboke, sa dobrim i tvrdim đonom, koje će vam držati zglob fiksiran. Ponesite dovoljno vode (1.5l po čoveku) jer zbog kilmatskih promena mnogi izvori preko leta presuše. Takođe sendvič i neka čokoladica su uvek dobro došli. Presvlaka koju čine suva majica i duks je takođe obavezni, jer ćete se oznojiti, a vetar zna da iznenadi. Šešir ili kačket obavezni. Po mogućstvu uvek nosite i šuškavac jaknu ili kabanicu ukoliko se naoblači i krene neka kraća kiša. Otpad za sobom pokupite, a ponesite i kesu pride da otpad koji su drugi neodgovorni napravili u povratku pokupite i odložite tamo gde će bar biti odnesen. Čuvajte šumu i prirodu!

Ćudljivi Durmitor

Zaključak

Nadam se da će vam ovih nekoliko saveta pomoći da se na Žabljaku/Durmitoru boje snađete. Kupite planinarsku kartu (kod supermarketa Voli ili u knjižari) jer će vam pomoći da se bolje orijentišete. Durmitor je prelep u svako godišnje doba ali zna da iznenadi. Jedne godine nas je dočekao sneg 1. septembra. Uprkos komunalnom i urbanističkom haosu on opstaje u svoj svojoj lepoti. Planinarenje je odmor i divno iskustvo zato nikad nije zgoreg pobeći u planinu i osvežiti se. Srećno!

P.S. Pomozite i sebi i meni (vi ćete uštedeti 10 odsto prilikom sledeće rezervacije) i koristite sledeći link pri rezervaciji preko Bookinga vaše sledeće destinacije za putovanje. Hvala.