Urušavanje evropskih vrednosti

Gledajući scene na granicama #EU poslednjih dana dolazimo do zaključka da su osnovne vrednosti i ciljevi zbog kojih je nastala Evropska unija suspendovani ili trajno urušeni. Mesecima gledamo kako se lideri i liderke EU muče da dođu do neke zajedničke politike i kako im, prebirokratizovanim kakvi su, to ne polazi za rukom. Početak gradnje ograda između samih zemalja članica EU koja bi trebala da bude prostor za slobodni protok ljudi, roba, kapitala i usluga pokazuje svu nesavršenost i problematiku EU ideje danas.

photo Zorana Jevtic

Odbrana granica

Kako se broj ljudi koji se kreću ka EU povećavao  u nekim zemljama, naročito Srednje Evrope otpori primanju izbeglica postaju sve veći. U nekim trenucima sam imao osećaj kako većina političara/ki u EU žali što nema mogućnost  da kao u Srednjem veku podigne zidine i izvede vojsku plašeći i ubijajući ljude koji su im došli “pod prozor”. Taj osećaj pokazuje da su se neke zemlje administrativno približile EU ali da suštinski nisu izmenile svoja društva niti su podigle svest o značaju svakog ljudskog života i dostojanstva svakog ljudskog bića. Mađarska Vlada je u tome najdalje otišla braneći na najbrutalniji način pravila koja su u EU uspostavljena.

Pravila

Kako sam ja razumeo pravila postoji dva seta dokumenata jedan je onaj koji se tiče Šengenskog sporazuma koji obavezuje zemlje članice da brane i kontrolišu spoljne granice. Drugi sporazum je Dablinski koji se tiče načina na koji EU tretira izbeglice i njihove zahteve za azil. Ključni problem je u tome što je Evropska komisija  (EK)dopustila da zbog svojih problema Grčka faktički ne poštuje ono na šta je obavezna tj. pravila koja su pravljena za pojedinačne slučajeve traženja azila ali nikako za ovakvu veliku seobu naroda. Sledeća EU zemlja koja se izbeglicama našla na putu je Mađarska, a od juče vidimo i kako razmišljaju Vlade u Zagrebu i Ljubljani. Problem je tromosti EK koja nije uspela da napravi sveobuhvatnu politiku i uvede nova pravila i principe postupanja. Na kraju ispada da je Mađarska Vlada imala prećutnu podršku, jer ona u stvari “brani” sporazume koje je potpisala na najbrutalniji mogući način.

Moje je pitanje gde se susreću regulativa i život?

jedna priča

Sada već davne 2005. godine na jednom seminaru za gradnočelnike jedan od učesnika ispričao je kako on rešava problema pasa lutalica. Znajući da je Zakon o dobrobiti životinja propisao načine za postupanje sa psima lutalicama on je smislio da ih na teritoriji svoje opštine sve pohvata strpa u kamion i odveze na bezbednu udaljenost u neku drugu opštinu. Ova ideja se proširila pa su tako hvatani i u raznim smerovima prevoženi psi širom Srbije.

Bez želje da izjednačavam ove probleme, želim da ukažem da je slična politička logika upravo na delu. Grci registruju i prebacuju izbeglice do Makedonije, tamo se opet registruju i ukrcavaju u vozove i kreću ka Srbiji. Mi u Srbiji ih registrujemo i pomažemo im da što pre stignu do granica EU. Jedno vreme i Mađari su im pomagali da stignu do Austrije kao i Vlada Austrije da stignu do Minhena i Nemačke. Juče je to činila i Hrvatska. S obzirom da se na taj način krše uspostavljena pravila od pre neki dan dolazimo do toga da je proces krenuo u suprotnom smeru tj. da su Mađari vraćali izbeglice u Srbiju, a od juče i Slovenci u Hrvatsku. Svako prebacuje ljude i brigu drugima, bez ideje da se problem na nivou Evrope rešava. Ideja o kvotama očigledno nije prošla.

photo Reuters

zaključak

EU je pokazala da je, na moju veliku žalost,  u stvari samo ekonomski projekat pod velikim uticajem konzervativnih političkih stranaka. I dalje unutar tog prostora robe, usluge i kapital mogu nesmetano da se kreću ali ljudi očigleno NE. Evropa se obrukala i sada je pitanje da li postoji intelektualna, politička i društvena snaga koja će uspeti da natera EK da brzo i snažno reaguje i pokrene proces u dva smera. Prvi je da se zaustavi rat u Siriji, a drugi da se brzo dogovore nova i humanija pravila kako će se prihvatiti izbeglice. Sledeći dani i dolazak zime će pokazati da li sama EU može da izdrži ovo najveće iskušenje sa kojim se suočila.

neki podaci