Neki od scenarija

Ovih dana na različitim mestima mogli smo pročitati političke analize, predviđanja i očekivanja od 2016. godine. Imali smo i “zvaničan” sastanak partnera u Vladi koji nam nije mnogo toga rekao o tome šta nas čeka. U međuvremenu su se i stvari zaoštrile nakom zviždanja na otvaranju Evropskog prvenstva. Pred nama je prva u nizu izbornih godina pa da vidimo šta nam ona može doneti. Kažem prva jer nas 2017. godine čekaju redovni predsednički izbori i onda 2018. godine redovni parlamentarni.

Datum

Još u junu sam pisao o datumu izbora i drago mi je da se odustalo od kršenja Zakona i Ustava. Izbori će biti najranije u nedelju 24. aprila ali je moguće da budu i 8. maja. To znači za nešto više od tri meseca trebalo bi da izađemo na birališta i biramo odbornike/ce i poslanike/ce u Skupštini AP Vojvodine.

Po meni 24. april bi bio primereniji datum, jer bi se završetak izborne kampanje vodio u “normalnim” uslovima. Ali nekako mi se čini da će verovatnije biti da će izbori biti 8. maja nakon uskršnjih i prvomajskih praznika. U tom slučaju će strankama, nakon praznika, ostati samo dva dana do izborne tišine. Osim toga mnogi će birači/ce, koji se odluče na kraći put tokom praznika, biti van zemlje. Gledajući taktički od izabranog datuma ćemo znati i namere aktuelne vlasti, da li se ide na smanjenu izlaznost ili na privid normalne kampanje.

Koji sve izbori?

Već mesecima se priča o različitim sukobima unutar SNS-a. Da bi se neki od njih razrešili, zakazana je i izborna skupština za 13. februar. I ako su neki u SNS to želeli, izbori nisu održani u decembru. To je bio jasan signal da se, ni EU niti drugi međunarodni faktori, ne slažu sa tim da se pored apsolutne većine koju u Narodnoj skupštini ima sadašnja Vlade, zbog tobože atmosfere u društvu, gubi vreme i raspisuju parlamentarni izbori. Pored toga neke neproverene glasine su govorile da bi se međunarodni faktori ipak složili sa održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora, ako bi to bio način da se sa mesta predsednika skloni Tomislav Nikolić. Toma je mudar i iskusan političar tako da sam gotovo siguran da on neće dozvoliti da se sada održe parlamentarni izbori, a da se onda za 10 meseci stvari okrenu i on ostane bez podrške dela ili celog SNS-a. Podsećam da je redovan rok za raspisivanje predsedničkih izbora februar/mart 2017. godine. Postoji mogućnost da se u međuvremenu menja Ustav pa da budemo jedina zemlja u regionu koja ne bira predsednika direktno.

E sad Vučiću ne bi odgovaralo da se medijski i društveni fokus kampanje sa parlamentarnih premesti na predsedničke izbore, jer onda on ne bi bio glavna figura i glavni činilac svega u ovoj zemlji. Iz toga zaključujemo da njemu nikako ne odgovara da se održe parlamentarni i predsednički izbori zajedno. Iz svega iznešenog sledi da će ili biti izbora na svim nivoima ili samo onih koji su po redu, a to su lokalni i pokrajinski.

Rekonstrukcija Vlade

Ono što takođe može da se desi, u situaciji da ostanu samo lokalni i pokrajinski izbori, a to je rekonstrukcija aktuelne Vlade. Ona se pominjala u nekoliko navrata u poslednje dve godine ali najčešće kao zamajavanje javnosti.  Za njom se uvek posegne kada nema drugih tema, da bi se ljudi i dalje držali u tenziji. Ono što znamo sigurno je da, već skoro četrdeset dana, Aleksandar Vučić ne šalje zahtev za razrešenje ministra Gašića u Narodnu Skupštinu. Po meni Bratislav Bata Gašić njemu treba sve do završetka izborne skupštine SNS, tako da ćemo se načekati još neko vreme  do njegove smene. Takođe njegova smena može da bude i dobar taktički potez d a se iskoristi kao povod za rekonstrukciju i da se tokom kratke izborne kampanje na lokalu, odvuče pažnja javnosti na rekonstrukciju Vlade.

Zaključak

Sve u svemu čeka nas uzbudljivih 3 meseca koji će pokazati mnogo toga. Pre svega zrelost našeg društva da razume sve procese koji se dešavaju, kako spoljne tako i unutrašnje. Biće na testu i istrajnost novinarki i novinara u borbi za kakvo takvo poštovanje medijskih sloboda. Takođe biće na ispitu sposobnost opozicionih stranaka da brzo reaguju na promene i dogovaraju se da bi mobilisali sve glasove protiv. Tih glasova protiv ima sasvim dovoljno ali Vučić vešto, atomizujući opozicione stranke i stvarajuću probleme u svakoj od njih, stvara sliku da nema za koga da se glasa. Ne zaboravimo da je trenutno po rezultatima istraživanja koja se pojavljuju u javnosti 20-22% ukupnog biračkog tela opredeljeno za Aleksandra Vučića, a da sa druge strane ostaje ogroman broj doduše apatičnih i pasiviziranih ljudi kojima treba prići i motivisati ih.