Jučerašnji dan (27.3) je prošao u znaku nasilja koje se desilo na Đeram pijaci u Beogradu kada su 4 osobe napale kolege i koleginice na našem štandu. Nisam stigao na taj štand i propustih događaj dana. Nasilje postaje obeležje ove kampanje. Sve jedno ko bude identifikovan kao i sam povod činjenica je da se verbalno nasilje kojima su mediji preplavljeni izliva na ulice. Nije to dobro. Nije dobro ni što niko od ljudi koji su tukli ljude na vanrednim izborima u Srbobranu, Odžacima, Vrbasu, Mionici… nije procesuiran. To nije Srbija kakvu želimo i za koju se borimo.
Razgovori sa građanima na Cvetkovoj pijaci su bili drugačiji nego prethodni dan na Karaburmi. Izabrao sam da delim letak iz kampanje kao i letak Foruma žena o nasilju u porodici i kako je to gradska opština Zvezdara institucionalno rešavala.
Mnogo je važno da žene ovoga puta masovno izađu na izbore. I dalje se od građana koji neće da nas podrže čuju rečenice sa naslovnih strana tabloida. Utisak dana mi je jedna gospođa koja je rekla “ja uvek glasam za vas ali dajte budite bolji“. Rekoh joj hoćemo i već jesmo, jer ko se ne pomuči taj se ne nauči.
Nakon Zvezdare preselili smo se na Savski Venac. Tamo je štand bio organizovan kod solitera preko puta muzeja 25. maj. Više smo razgovarali međusobno nego sa građanima, jer ih je naprosto bilo manje nego ujutru kada je štand postavljen. Ono što je interesantno je da su se, nekih pola sata, nakon našeg dolaska posle pojavila ekipa naprednjaka sa 4 štanda i nebrojeno aktivista. Nisam siguran da su imali dozvolu za štanda ali avaj ali. Ni oni nisu imali tu mnogo posla ali je cilj bio drugi. Sportskim rečnikom rečeno “igraju flaster” na nama i pritiskaju sa svih strana demonstrirajući silu ne bi li osvojili i poslednja uporišta normalnosti 5 centralnih gradskih opština.
