#sparkme – učiti da se odučimo

Po treći put sam u Bečićima gde se u hotelu Mediteran održava IV po redu #SparkMe konferencija pod motom “What Lights your Spark?”. Već mesecima jedva čekam ovu konferenciju, jer Spark Me za mene spada u red konferencija koje vam daju ideje, energiju i kontakte koji vam mogu biti od koristi šta god da radite, a da je vezano za digital. Već sam pisao o fantastičnom timu organizatora koji motivišuće podiže lestvicu kvaliteta konferencije svake godine.

Ove godine me je posebno oduševilo to što su konferencijsku binu dizajnirali sa kartonskim kutijama koje su kasnije brendirali. Tweet wall, na primer, izgleda fantastično u kombinaciji sa kartonskim kutijama. Izašli su iz one standardne konferencijske štampe kojom se obično brendira bina i još jednom pomerili granice.

Sve je spremno za IV #sparkme Naspavani otvorenog uma i gladni znanja. pic.twitter.com/2BLg6ry1Fr

— Milos Djajic (@milosdjajic) May 28, 2016

Zvezda prvog dana konferencije je bio Brian Solis. U najavi za konferenciju sam pisao o njemu tako da ću se ovde posvetiti stvarima koje su meni ostale u sećanju. Brian je govorio o promenama i dobro je došao kao uvodno predavanje, koje treba da vas razmrda i izazove. Ključne poruke se mogu naći u mnogobrojnim tvitovima koje sam sačuvao ovde.

Ono što je ključno jeda se tehnološke promene dešavaju mnogo brže nego što se menjaju pravila. Kako on kaže “imamo tehnologiju,a pravimo ista s**** kao i pre”.  Promene se ne dešavaju same od sebe, zato nas je izazvao da promene moraju pokrenuti ljudi tj. mi prisutni u sali. Ne smemo čekati da se one dese same već hrabro krenuti promenama u susret.

S obzirom na to da se u BG juče paralelno održavao Glavni odbor Demokratske stranke ,na kom nisam mogao da budem prisutan, imao sam žarku želju da nekako pošaljem poruke koje je Brian izgovarao rukovodstvu i svim drugima koji bi da menjaju stvari. Prvo moramo krenuti da menjamo sebe da bismo promenili svet oko sebe. A to je svima teško!

Druga važna napomena za sve koji razmišljaju o marketingu, je da je došlo do promene u ponašanju i odnosu ljudi prema brandovima, a to je da su danas brandovi skup iskustava koje smo sa njima doživeli. Nekako smo u ovom današnjem digitalnom svetu zaboravili ljude, jer su ljudi ti sa kojima želimo da se povežemo, a tehnologija je samo način da to i uradimo.

Drop mic by @briansolis at @sparkdotme conference https://t.co/pyMlxsFJAa #briansolis #sparkme

— Mite Kuzevski (@kuzevski) May 29, 2016

Ono što je bio light motiv prvog dana konferencije je da moramo učiti da se odučimo da bi otvorili prostor za novo učenje. Predavači su to definisali sa Learn to Unlearn. Brian je to potkrepio primerom dizajna ikonice za Save mode. Da li se sećate kako ona izgleda? Jedva čekam da se vratim u Bg i pitam moju Milicu da li zna šta ona predstavlja? Današnji mladi ljudi se ne sećaju floppy diska koji u stvari predstavlja save ikonicu. Zbog toga moramo da zaboravimo neke stvari koje podrazumevamo i da iznova učimo.

Predavanje je sada dostupno ( dodato 10.6.2016)

Paul Papadimitriou je bio drugi predavač. Slušao sam ga i prošle godine i ostavio je veoma pozitivan utisak na mene. Svoje predavanje započeo je dobro forom slikavši nas foto aparatom sa scene. Kao što rekoh s obzirom na to da sam mislima bio paralelno u Beogradu, pažnju su mi privukle tri rečenice koje su davale okvir njegovom predavanju i koje je on s vremena na vreme kroz prezentaciju više puta postavljao a to su:

Ko smo?, Gde želimo da budemo? i kako da tamo stignemo?.

Žarko sam želeo da ih u Beogradu mnogi čuju i postave u okvir diskusije.

Kao i prošle godine Papa je govorio o tome da je tehnologija tu da učini naš život lakšim i boljim. Počeo je pitanjem kako se danas putuje? Volim što se držao pravila tri reči, tako da je svaku poentu iz predavanja uokvirio sa tri stvari koje se lako pamte i na koje se lako više puta kroz prezentaciju može vratiti. Za putovanje je to bilo: čudo – placelag – samoispitivanje. Kada ulazimo u avion očekujemo čudo, kada slećemo na neko mesto osim jetlaga imamo i placelag i na kraju pod utiscima sa putovanja imamo preispitivanje o tome šta smo naučili. Niko ne razmišlja kako nam može biti bolje, već stavljamo nove tehnologije u stare platforme. Strah od promene zaustavlja inovacije. Razlog za to je naš identitet sa kojim se treba snaći u izmenjenom inovativnom okruženju.  Ono o čemu moramo voditi računa je da će u sledećih deset godina milijardu žena ući u svet tržišta rada, u muškom svetu koji treba promeniti. Kupio me je ovom opaskom, jer je to važno pitanja za svaku zemlju i svako društvo. Na kraju je govorio da svaki preduzetnik, kao i roditelj, mora istražiti neistraženo. Strah od neistraženog pobeđujemo  tako što se pustimo i skočimo. To nam je demonstrirao i snimkom svog bangee jumping skoka.

Još dva predavanja su mi privukla pažnju ali o njima u nekim drugim postovima. Pratite nas i danas preko #SparkMe