Liderstvo – o čemu treba da učimo u školi

Zahvaljujući timu kreativnog mentorstva, juče sam imao priliku da prisustvujem još jednom odličnom predavanje o liderstvu. Ovoga puta predavanje je držala Pamela von Sabljar, predavačica i govornica iz Švedske koju sam upoznao prošle godine na početnom treningu Kreativnog mentorstva. Još tada me je ostavila bez daha svojom  pozitivnom energijom, uglom gledanja na život i vođenjem treninga. Jako sam bio uzbuđen, jer sam nekako ovih dana “gladan znanja”.

Trening je organizovan u StartIT-u, jednom od BG hubova koji postaju važna gradska čvorišta deljenja znanja i dobre energije. Nasmejana Pamela je, kao i uvek, svojim predavanjem razmrdala heteregonu grupu koristeći se kratkim radionicama. Čak je uspela i eksperiment nad nama da izvede, o čemu ću kasnije.

Tema je bila liderstvo. Videli ste i iz prethodnog  #SPARKME posta da se danas mnogi bave liderstvom i pokušavaju da daju odgovore kakvo nam liderstvo treba u budućnosti? Radionicu je započela pitanjem ko ju je Google-ao, a zatim nam dala zadatak da o pet pitanja vezanih za nju lično damo svoj sud na licu mesta. Pitanja su bila status veze, gde živi, koliko dece ima, koja kola vozi, koliko godina ima i čime se tačno bavi.  Bilo je zanimljivo, jer obično odgovore na takva pitanja dajemo tiho šapućući međusobom, a sada je svako od nas trebalo da kaže svoj utisak. Time nam je pokazala koliko naše predrasude i etiketiranje utiču na percepciju o drugim ljudima.

Govorila je o kulturi i tome šta se očekuje od lidera danas, postavljajući pitanja: Da li lider treba da bude neko snažan koji će vući druge ljude? Da li lider treba da bude bezgrešna osoba? Da li mora sve da zna?… pokušala je kroz šalu da nas uputi da to sve, naravno, ne mora.

Ključne stvari koje lider treba da zna su:

Ko sam?

Ko želim da budem?

Ko me okružuje?

Kroz pitanje Who belongs to the future? (Ko ide ispred svog vremena) razgovarali smo o liderima budućnosti. Razgovarajući o tome čemu nas uče u školi, pokušali smo da damo zajednički odgovor kakvi smo lideri/ke.  Po njoj škola nas uči tome šta je dobro ili loše, snabdeva nas znanjem ali nas ne uči o procesima učenja za koje ona smatra da su najvažniji. Zbog toga ona danas lidera budućnosti stavlja u kontekst njegovog odnosa prema stalnom učenju (learning identity). Ukoliko si spreman da učiš možeš očekivati da ideš ispred vremena. Opet ponovljeno Learn – Unlearn  – Relearn, koje sam čuo i na Spark.ME

Podelila je sa nama i neke informacije koje kao da dolaze iz neke bajke, o tome da na svetu postoje i profitno funkcionišu kompanije/organizacije u kojima zaposleni  sami određuju sebi platu, radno vreme i mogu doneti bilo koju odluku u vezi sa firmom. Moj je utisak bio da se radi o organizacijama u kojima zaposleni faktički ne rade za platu nego iz ljubavi i strasti, a plata je tu da omogući noramlan život. Ispričala nam je svoju priču o procesu konkurisanja za  partnera u mreži Ashoka. Tokom poslednjih 6 meseci razgovarala je sa više od njihovih 50 ljudi, jer Asoka ne traži partnere na osnovu njihovog CV-ja, već sve detalje utvrđuju kroz razgovor.

Ono što me je fasciniralo na jučerašnjem predavanju je mali eksperiment koji smo svi zajedno prošli. Podelila nas je u dve  grupe. Jedna grupa je gledala video, dok smo mi iz druge držali prste u ušima, žmurili i držali glavu na kolenima, proizvodeći zvuke da ne bismo ništa čuli. Zatim smo obrnuli uloge, pa smo onda mi gledali video dok je prva grupa radila isto kao mi prethodno.

Prvi video koji je puštan je bio pozitivan i prikazivao porodicu sa četvorkama koji uživaju u dečijem smehu. Drugi video je bio brutalan. Prikazivao je farmu prasića i iživljavanje ljudi nad njima. Vrlo nasilan i potresan.

Nakon toga smo svi dobili zadatak da u parovima smislimo što više različitih funkcija za spajalicu. Jedino što sam mogao da smislim je bilo da razvijem spajalicu u žicu i ubodem nekog. Posle par minuta smo prezentovali broj zapisanih funkcija. Grupisane su predložene funkcije u grupe od po 5-10, 10-15 i 15-25. Naravno, najviše ruku za 15-25 funkcija je bilo iz grupe koja je gledala pozitivan film.

Tokom razmišljanja o funkcijama spajalice imao sam osećaj kao da mi je neko stavio teg na glavu. Bukvalno sam osećao fiziki teret. Ovo veoma bitno iskustvo će me ubuduće uvek podsećati da je neophodno uvek kreirati podsticajnu atmosferu.

I da se vratimo na liderstvo. Da bi bili lideri i imali pozitivan odnos prema učenju njena preporuka je da  bi u školi trebalo da nas uče o:

Happy – najvažnija stvar je da nađemo način da budemo zadovoljni i srećni. Jedino sreća može da donese atmosferu kreativnosti iz koje nastaje dodana vrednost.

Mindset – koji izražavamo kroz Learning identity, tj našu spremnost da učimo, istražujemo, saznajemo.

Ecosystem – koliko god da smo veliki, mi smo mali deo nekog šireg eko-sistema.

Verujem da će i drugi učesnici/ce dodati svoje viđenje ovog zanimljivog predavanja/radionice.