Pitanja i odgovori za DANAS

Ovo su bili moji odgovori na postavljena pitanja novinarke Jelene Diković iz Danas-a. Ceo članak “Internet pu do birača” možete pročitati na stranici Danas-a. Odgovore Tomislava Damnjanovića možete pronaći ovde

1. Da li stranke u Srbiji koriste Internet u predizbornim kampanjama? Odnosno, koliko je to kod nas popularno/nepopularno? A u svetu?

Političke stranke u Srbiji su i do sada koristile Internet u svojim kampanjama. Setimo se predsedničke kampanje Borisa Tadića i videćemo da je tada napravljen posebna web stranica na koju su postavljani odgovori na pitanja posetilaca, postojala je grupa na Facebook-u (što je tada jedino i bilo moguće), korišćen je youtube… Tada je to više bilo rađeno da bi se pokazala modernost u kampanji jer to nije imalo nekog velikog uticaja na sam rezultat izbora. Danas su se stvari promenile, jer je od onda broj korisnika društvenih mreža u Srbiji porastao za više od 30 puta (sa 80.000/2008 na 2.800.000/2011) i samim tim sada kampanja na Internetu ima smisla i može uticati na rezultat. Toma Damnjanović voli da kaže “sledeću kampanju nećeš dobiti koristeći Internet ali ako ga ne koristiš sigurno ćeš je izgubiti”. Na prevremenim lokalnim izborima u nekoliko gradova korišćen je Internet u kampanji ali mi nemamo rezultate istraživanja i podatke koliko je on doprineo poboljšanju rezultata. Internet će biti veoma popularno komunikaciono sredstvo u sledećoj kampanji ali ukoliko se bude neprofesionalno koristio, ne uvažavajući da je on najdemokratičniji medij, sigurno će imati negativan efekat po kadnidate ili stranke.

Što se sveta tiče, posle kampanje Barack Obama 2008 svi su krenuli tim stopama. Neki uspešnije neki manje uspešno. Prateći u poslednjih par godina izbore u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Hrvatskoj … možemo da zaključiti da je Internet postao sastavni deo kampanje, a ne samo ukras i da je suštinski promenio filozofiju pristupa komunikaciji. Više nema jednosmernih poruka gde političa/kar govori i šalje poruku već on/ona sada mora biti u dvosmernoj komunikaciji sa biračima svo vreme trajanja kampanje, a naročito posle nje. Recimo u Hrvatskoj mnogim kandidatima/kinjama zameraju da su bili aktivni u kampanji, a posle ih nigde nije bilo do sada kada počinje nova predizborna kampanja. To je velika greška.

2. Na koji nacin se Internet moze koristiti u te svrhe? Sta bi predlozio partijama kod nas?

Ono što se menja to je filozofija komunikacije, jer više nema jednosmernih poruka. Stranke će morati da budu sve vreme kampanje u dvosmernoj komunikaciji sa biračima 24/7 i to u realnom vremenu. Vi danas možete pratiti u živo nečiji govor, a imate na raspolaganju mogućnost da postavite dodatno pitanje kandidatu ili stranci na šta se to tačno odnosilo. Takođe moraće i kandidari i stranke da se ponašaju onako kako govore. Nema više skrivanja jer smo pod lupom javnosti sve vreme. Nekada su to radili mediji ali danas svako sa malo boljim mobilnim telefonom može vas prikazati da ne radite stvari za koje se zalažete ili o kojima govorite. U kampanjama na Internetu najvažnije je vreme. Bojim se da tu stranke kasne, jer kampanja na Internetu nikada ne prestaje i potrebno je svakim danom povećavati broj ljudi koji vas prate. To možemo činiti samo ako kreiramo koristan i zanimljiv sadržaj. Stranke se moraju otvoriti i biti od koristi korisnicima Interneta. Najveća greška će biti ukoliko ljudi u štabovima internet dožive kao još jedan jednosmeran medij kao što su novine ili televizija.

Podaci o broju pratilaca na Facebook-u, kao najmoćnijoj društvenoj mreži, pokazuju da stranke još uvek nisu našle način da privuku svoje sledbenike. DS ima 3.100, G17+ 2.200… i tako dalje. Još veći je problem jer stranke imaju gomile lokalnih naloga i ako se ne organizuju na vreme napraviće sebi više štete nego koristi zasipajući ljude informacijama koje ih ne interesuju. 

3. Kako funkcionise koriscenje Interneta u predizbornik kampanjama, kad mnogi grdjani u Srbiji i dalje nemaju pristup Internetu?

Mislim da ta teza nije tačna. U Srbiji je prilično dobra penetracija Interneta i ona svakim danom raste. Danas je to otprilike oko 43% populacije redovno ili povremeno na mreži. Milion prodatih tzv “pametnih” telefona pokazuje da je veliki broj ljudi nonstop na mreži. Ono što svi zaboravljaju je da je to najaktivniji deo populacije koji vuče ovu zemlju napred. Tu su mladi, preduzetnici, funkcioneri, direktori kompanija…U Srbiji je prosečna izlaznost na izboreje za 10% veća nego broj korisnika Interneta. Tako da možemo reći da ta teza nije tačna. Građani Srbije kao i u drugim zemljama jedino na Internetu mogu da odluče koga će i šta pratiti i koje informacije žele da dobijaju.

4. Kakav to prirucnik spremate u CMV?
Centar modernih veština je prošle godine krenuo u obrazovanje političara i političarki za kvalitenije korišćenje Interneta u političkoj komunikaciji. Organizovali smo prvu i za sada jedinu konferenciju “Nov put do birača” koja je bila dostupna svima jer je prenošena preko Interneta. Sada pripremamo priručnik čiji je radni naziv “Politička komunikacija na Internetu” koji bi trebalo da bude gotov do kraja avgusta. Ideja nam je da objasnimo promene koje su nastale, pristojno ponašanje na mrežama, kreiranje strategije i postavljanje ciljeva kao i da navedemo primere koji bi trebalo da budu od pomoći budućim kreatorima kampanja kao i kandidatima.