Moj drug Slavko
Jutros me je zatekla vest o smrti našeg dragog druga Slavka Paraća.
Slavka sam upoznao kroz rad i treninge u Demokratskoj stranci. Slavko je bio iz Subotice za koju sam ja ne znam zašto posebno vezan ta sam uvek grabio priliku da tamo odem i da se vidim sa dragim ljudima. To je onaj odnos koji ljudi koji nisu živeli stranački život teško mogu da razumeju, da se u borbi za ideju stvaraju dugogodišnja prijateljstva.
na štandu DS Subotica
Od Slavka se mnogo toga pametnog moglo naučiti jer je bio iskusan stranački aktivista. Meni je ostala urezana rečenica koju sam kasnije na mnogo treninga ponavljao, a i ovih dana je koristim kao argment. Ona se desila u razgovoru 2014. godine kada smo zajedno spremali nastupe grupa građana na izborima za nacionalne savete nacionalnih zajednica a ticala se razlike između neposrednih i elektorskih izbora. Slavko je bio aktivan i veoma cenjen u hravatskoj nacionalnoj zajednici.
“Miloše, svima drugima je lako. Oni samo treba da skupe potpise i proglase listu i posle ne moraju ništa da rade. Kod elektorskih izbora ti moraš da nađeš za svakog elektora 100 potpisa što je jako, jako teško.”
Slavko je bio uvek oličenje vedrine i širokog osmeha i zato smo se verovatno lako pronašli i zbližili. Bio je dobar čovek i to je izbijalo iz njega. Poslednji put smo se videli nakon kampanje i sa tugom sam pratio razvoj njegove bolesti.
Mnogo mi je žao. Izgubili smo važnog čoveka u Subotici, velikog borca i dobrog čoveka.
Neka mu je večna slava.
sa komemoracije
Jedan komentar