Moj Cavtat

Evo već dugo, dugo vremena se spremam da ponovo odem u Cavtat. Poslednji put sam bio nekog dalekog leta  ’91 u osvit rata. I tada samo na par dana čisto da me želja mine. Taj poslednji odlazak mi je na kraju ostao u lošoj uspomeni , jer su mi ostrašćeni jasterbovi polomili zadnje staklo na tatinim kolima zbog BG tabli.

Istorija

Moja baka Bule je bila profesorka u I Ekonomskoj školi iz Beograda, koja je u Cavtatu imala svoje đačko odmaralište. Ono je služilo da đaci slabijeg imovinskog stanja ipak vide more. Lepa vremena socijalizma koja su daleko za nama. Tako sam još kao beba bio u situaciji da tamo letujem u smenama kada đaci nisu išli, toko juna ili sptembra. To je bilo jedno malo odmaralište sa čini mi se 8 soba, tako reći spavaona sa 6 do 12 kreveta. Preko puta je bio letnji bioskop. Imali smo dvorište za boćanje i veliku česmu na kojoj se prao veš. Terasa je bila pokrivena vinovom lozom koja je davala divan hlad. I kao mali bio sam ranoranilac tako da me je tata ujutru čim se probudim, da ne bih probudio sve u odmaralištu, vodio na rivu da gledamo čamce i čekamo ribare. Od tada je kod na s u familiji poznata anegdota kada sam kao mali pitao tatu zašto je sunce danas belo.

zalazak u Cavtatu

Tinejdžersko doba

Nakon tih prvih nekoliko godina letovanja u Cavtatu letovali nekih 8 godina na različitim mestima u Dalamaciji. ’81 se opet vraćamo u Cavtat i od tada 10 leta za redom provodimo u tom malom divnom mestu kraj Dubrovnika. Za Cavtat me vezuju brojne uspomene. Razni osećaji su me juče preplavili posle 20 godina. Slike žurki, kupanja, velikih talasa, ljubljenja, druženja, krađa lubenica na pijaci, vaterpolo, Kamen veliki, Kamen mail, Supetar…. su mi prolazile kao flash-ovi juče kroz glavu. tih godina smo se iz godinu u godinu družili jedva čekajući sledeće leto. Bila je to velika i šarenolika ekipa. Prvo nas petoro braće i sestara koji smo išli zajedno, pa razni drugi domoroci (kako smo ih od milošte zvali), ekipa iz Sarajeva, Zagreba, Pariza… Bila su to prelepa leta koja smo tokom godine bila upotpunjavana razglednicama, pismimima i povremenim viđanjima. Nekako smo ih spajali i danas ih doživljavam kao jedan veliki raspust koji je trajao čitavu deceniju. I dan danas tražim taj miris mora i borova koji mi je ostao duboko urezan u sećanje.

Prijateljstvo

Čitav dan juče sam se mislio da li ću nekoga od tadašnje ekipe sresti. Gde ih pronaći? Veze su se pokidale, svašta se izdešavalo. Iskreno bilo me je strah.. zato smo prvo i otišli u Dubrovnik da se nekako priviknem na novo ali nekako opet staro. Draga @vanai nas je dočekala i lepo ugostila pokazavši nam kafić iza zidina. Uživali smo u mirisima mora, ćakulali i smejali se. Nakon toga smo @iggybg i ja otišli do Cavtata usput slikajući prekrasan zalazak sunca. Parkirali smo se i ubrzano, jer je već padala noć, prošpartali mali gradić u prekrasnom zalivu. Pokazivao sam mu gde smo i šta smo radili, gde smo spavali, gde je bio kamp u kom sam bio jedne godine, gde smo se kupali, šta se izmenilo… nekako je tih 20. godina bilo ka gumicom izbrisano i osetio sam se kao neko ko pripada tom malom gradiću. Popili smo i piće u Piccolo -u, našem nekada omiljenom kafiću. Kada smo krenuli kući meni đavo nije dao mira i svratili smo do restorana koji su držali moji nekada dobri prijatelji. Nisam znao da li su tu ali sam želeo da proverim gde su i šta rade. Oni, sad već, 40 godina drže prestižni restoran LEUT. Stariji brat Vani je bio tu ali me nije prepoznao. Kada sm mu rekao ko sam, setio se govoreći mi još na vratima uz ono „ajme meni“ da je sa svojim rođakom baš pre neku nedelju govorio u stvari o meni. Njegov brat Miško me je odmah prepoznao. Nije mogao da veruje.  setio se razglednica koje sam mu slao tokom rata iz Francuske. Ljut je bio što tek sada dolazim i što neću da ostanem na večeri. Sada je pomoćnik trenera Juga. Pričao nam je o vaterpolu i saradnji sa VK Partizan. Ostali smo dugo, popričali o dogodovštinama iz mladosti, ljudima, ko je gde…razmenili telefone… lepo je kada se pokidane veze opet uspostavljaju i kada se stara prijateljstva nastavljaju.

Dubrovnik