Stranke po meri žena
Pre neku nedelju, moja draga drugarica Sonja Lokar dobila je nagradu za životno delo od svoje SD stranke Slovenije. Zato je ovo prava prilika da ovaj tekst posvetim njoj i svim drugim dragim prijateljicama i koleginicama, od kojih sam sve ove godine učio o rodnoj ravnopravnosti.
Akademija ženskog liderstva
Sigurno ste već čuli da je Akademija ženskog liderstva imala uspešnu završnu konferenciju krajem aprila. Na njoj sam bio jedan od moderatora, a tema grupe koju sam vodio je bila “Političke stranke po meri žena”. Već sama priprema ove radionice za mene je bila izazovna. Pregledao sam podatke iz nekoliko istraživanja koji su pokazali da se većina žena u našem društvu oseća neravnopravno, ali i da više od 2/3 muškaraca uočava tu neravnopravnost. Svaka četvrta žena zna za neki primer uznemiravanja, mobinga, seksualnih ucena ili pritisaka u svojoj okolini. Statistika se mnogo ne pomera na bolje što se tiče broja žena na izvršnim funkcijama. Poslednji predsednički izbori su ponovo bili bez i jedne kandidatkinje. Ako znamo da na ovim prostorima žensko organizovanje nije neka nova moda uz podatak da je prva Ženska stranka osnovana još daleke 1927. godine, to deluje zaprepašćujuće.
Ljubičasti bager
Kada draga Sonju govori o važnosti uključivanja žena u političke stranke, uvek ispriča priču o tome zašto su nam one važne. “Ako kao grupa istomišljenika imamo jasno odredište gde želimo da stignemo (kakvo društvo želimo), kao i u građevinskoj industriji potrebne su nam mašine da probiju put do tog odredišta. Za izgradnju puta možemo izabrati da radimo sa lopaticom i kanticom ili/i sa nekom manjom mašinom ali pitanje je koliko će takva izgradnja puta trajati. Političke stranke su kao bager, bager koji pravi taj put.”
Ako smo se složili da želimo istisku jednakost i ravnopravnost u društvu potrebne su nam snažne organizacije koje će takvo društvo i da izgrade. S obzirom na to da nemamo inicijativu za obnavljanje ženske stranke potrebno je da sve druge glavne stranke podignu stepen ravnopravnosti u svom radu.
Radionica
Pomenuta radionica je pokazala da se većina učesnica (njih 11 iz 8 stranaka) u svojim strankama oseća ravnopravno ali da to ne mogu reći za ostale žene u svojim organizacijama.
Problemi koje su polaznice navele
– Mali broj žena u strankama
– Nedostatak ženske solidarnosti
– Manji broj žena na izvršnim funkcijama
– Uloga Foruma/unije žena u strankama
– Informisanost žena
– Uznemiravanje, mobing, ucene, pritisci…
– Nedostatak kriterijuma za selekciju
Izlistali smo i institucionalne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju:
– Unutarstranački mehanizmi rodne ravnopravnosti (komisije, resorni odbori, etički odbori,…)
– Unutarstranačke kvote
– Kodeks/i
– Budžet za Forum žena
– Obrazovni programi za muškarce i žene
– Planove delovanja na unapređenju rodne ravnopravnosti u strankama
Problemi
Ovako navedeni problemi većini ništa ne znače i zato ih je potrebno dodatno protumačiti. Ženama u strankama konkretno smeta nekoliko stvari. Ograničava ih to što nemaju autonomiju u odlučivanju oko izbora kandidatkinja za izborne liste. Fali im ženska solidarnost i podrška žena ženi. Volele bi da su Forumi žena bolje pozicionirani i da imaju godišnji budžet a ne da mole za svaku akciju. Ne vole što se, naročito u malim sredinama, lokalna i stranačka politika vode u uskom krugu ljudi, najčešće u kafani. Volele bi jasne kriterijume na osnovu kojih bi se rado takmičile sa svojim muškim kolegama. Žele muške saveznike, a ne udvarače. Žele poštovanje, a ne diskriminaciju.
Stranke
Većina stranka je već uvela neke mehanizme rodne ravnopravnosti u svoj rad i odlučivanje. Naravno, sve to nije dovoljno da bi se žene u samim strankama osećale ravnopravno. Neophodno je mnogo više energije da bismo krupnim koracima menjali društvo u kom živimo. Stranke, kao okoštale organizacije iz prošlih vremena, sporo se prilagođavaju promenama koje se u celom svetu dešavaju. Očigledno je da se neki teško odriču moći zarad opšteg dobra.
Bez obzira na ideološke razlike, treba nam taj ljubičasti “bager” za stvaranje podsticajnog društva u kome će i muškarci i žene moći da realizuju svoje potencijale. Položaj žene u društvu mnogi vide ovako ili onako, ali ono što je važno je da se diskriminacija i nasilje postave kao prioriteti za rešavanje. Unutarstranački dijalog o ovom pitanju je neophodan. Mislim da ga nema dovoljno i zato pozivam sve da ga pokrenu i da se uključe.
Zaključak
U vreme kada se u Srbiji menja partijska slika i kada mnoge nove stranke i pokreti najavljuju svoje osnivanje, mislim da je veoma važno da se najbolje dosadašnje prakse iz drugih stranka u njima odmah primene. Stranke moraju da se menjaju i da razvijaju svoju unutarstranačku demokratiju i fleksibilniju strukturu.
Jer kao što reče Marina na Paliću 2014.
“Ono što je dobro za žene dobro je i za društvo”
