#BGizbori – kontrola izbora

Tekst originalno pisan za CMV blog 

U prošlom postu sam se dotakao izbornih uslova koji su po sve opozicione liste veoma nepovoljni. Videli smo kako su prethodnih dana kroz medijsko blato provučeni CRTA i Tamara Skrozza (pružite im podršku). Igra se zaoštrava da bi se ostvarila SNS strategija.

SNS strategija

Izbori su matematika a SNS dosledno sprovodi svoju strategiju koristeći sve resurse koji su joj na raspolaganju. Videćemo da li će biti nekih grešaka koje bi mogle da utiču na smanjenje njihove podrške. Iz onoga što možemo da primetimo, njihova strategija je sledeća: što više lista na glasačkom listiću, potpuna uzurpacija medijskog prostora uz oštre medijske napade na najjače konkurente i sve koji drugačije misle, i snažno prisustvo na terenu. Na ovaj način stvaraju atmosferu u javnosti da su izbori unapred gotovi i da ne vredi na njih ni izlaziti.

Gradska izborna komisija

Prateći rad Gradske izborne komisije (GIK) može se svašta primetiti. Odmah na početku, važno je da znamo da je GIK trenutkom proglašenja izborne liste SNS postala nelegalna, jer koalicija okupljena oko SNS ima više od 50% članova i članica u GIK-u, što je u suprotnosti sa članom 13. Zakona o lokalnim izborima. Jedan od zahteva opozicije za fer i poštenim izbornim uslovima je upravo bio da ova situacija nikako ne sme da se desi. Ne poštujući to osnovno pravilo za postojanje fer i poštenih izbora, GIK je pokazao na koji način će se sprovoditi predstojeći izbori. Nažalost, do danas još uvek niko nije pokrenuo to pitanje, niti u javnosti niti pred Upravnim sudom. Ako gledamo pravnički, nema mnogo prostora da se ta velika nepravilnost ispravi ali se politički svakodnevno može tražiti da se stvari vrate pod okrilje Zakona o lokalnim izborima. Kao pravni lek svakom Beograđaninu ostaje mogućnost pisanja prigovora GIK-u, sa rokom od 24 časa, da je njegov nelegalni sastav proglasio određenu listu.

Važna dokumenta GIK

Tokom poslednjih dana najznačajniji dokument koji je GIK usvojio je Pravilo o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora. Birački odbori  ili kako ih žargonski zovu “ljudi na kutijama”, “kontrolori” ili “čuvari kutija” su nadležni za sprovođenje izbora na svakom biračkom mestu (BM). To su ljudi koji treba na svakom BM da sprovedu proceduru glasanja, obezbede njegovu tajnost, sačuvaju red i mir i utvrde rezultate izbora. U usvojenom Pravilu ima nekoliko nelogičnosti od koji treba izdvojiti dve:

– glasanje sa starim ličnim kartama (LK) uz potvrdu od MUP-a da je izdavanje nove LK u proceduri
– glasanje van BM

Glasanje sa starim ličnim kartama

Ako je tokom kampanje za predsedničke izbore ova odluka imala smisla zbog naše tradicionalne neažurnosti, danas posle više od godinu dana ona sigurno ima neku drugu funkciju. U GIK-ovom uputstvu stoji „Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.“ A u Zakonu o ličnoj karti stoji  „Lična karta izdata pre dana početka primene ovog Zakona važi do roka navedenog u ličnoj karti, a najduže do 31. decembra 2016. godine – do kog roka važe i lične karte izdate nakon početka primene Zakona o ličnoj karti (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06), sa rokom važenja ’27. juli 2011. godine’ “. I laiku je jasno da niži pravni dokument, što predstavlja pravilnik, ne može biti u suprotnosti sa višim pravnim aktom što predstavlja Zakon. Naravno ovo će ostati ovako jer “sila Boga ne moli”.

Glasanje van biračkog mesta

Što se tiče glasanja van biračkog mesta, ono mora stajati jer svaki građanin/građanka Srbije ima Ustavom zagarantovano pravo da bira. Nažalost, način na koji je ova odredba definisana u Pravilu ostavlja prostor za mahinacije koje su primećene i 2016. i 2017. Sada, kako u pravilniku stoji, ne zna se ko može da prijavi osobu koja glasa van BM. Desiće se kao i na prethodnim izborima da članovi i članice biračkih odbora vladajućih stranka dođu sa pripremljenim spiskovima koji su za više nego duplo podigli procenat birača koji su glasali na taj način.

Saveti za političke subjekte

I ako su opozicioni politički subjekti u manjini, ključan je njihov zajednički rad, saradnja i proaktivnost u Gradskoj izbornoj komisiji i u radu BO. Korišćenje svih mogućih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju i priprema članova i članica Bračkih odbora za izborni dan su najvažniji.

Dosadašnje proglašene izborne opozicione liste (bez A. Šapića) imaju pravo na članove biračkih odbora na biračkim mestima. Priprema kontrole izbora ima neprocenljiv značaj za ove izbore. Ukoliko se kontrola ne uspostavi, ne možemo se nadati dobrom na izborima 4. marta, jer će nosioci vlasti, kao i do sada, raditi na izborni dan šta god im volja.